гро̑жђе

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

гро̑жђе

гро̑жђе (српски, lat. grȏžđe)[уреди]

Именица[уреди]

гро̑жђе, с с

Именица[уреди]

гро̑жђе, с с

Значења:

  1. Плод винове лозе. [1]
  2. Грожђе које је преливено старим вином и уз друге додатке служи за справљање бермета. Сремски Карловци[1]
  3. Остаци грожђа после града. Суботица[1]
  4. Као део ботаничких назива. [1]
  5. Плод врсте Phytolacca decandra. [1]
  6. Solanum nigrum. Црвена Црква[1]
  7. Исто. [1]
  8. Lonicera xylosteum. [2] Врдник[1]
  9. Cornus sanguinea. Ловра[1]
  10. Исто. [1]

Примери:

  1. О̏н дак ни́смо пла́ћали нег сва̏ки до̏би је по це́гер гро̑жђа. Бешка [1]
  2. Ја̏ би́ла у Сре́му, у Бу̏ковцу у бе́рби, па валда озе́бла о̀[д] тог ла́дног гро̑жђа. Нови Сад [1]
  3. Па о̏ндак је би́ло о̀ни вѝнограда до̏ста, па би́ло то̏г гро̑жђа. [3] [4] [5] Томашевац Визић Врдник Платичево Сремска Каменица Суботица Мартонош Дероње Ченеј Нови Сад Ђала Српски Крстур Санад Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Јаша Томић Зрењанин Арадац Фаркаждин Вршац Избиште Баваниште Гај Ловра Деска [1]# Ове године нисмо имали нимало гројза, све је убила пролетна слана. Црвена Црква Врачев Гај [1]# Ме̏ће се о̏раја и су́во[г] гро̑жђа. [4] Томашевац Суботица Итебеј [1]# То̏ ни́је би́ла по̀ га ча о̀бич на, то̏ је би́ла лѝстача, у ве̏ ликој о̀крӯглој ба̀ка̄рној тѐпсији, а дѐбело, пу̏но лѝсто̄ва, су̑вог гро̑жђа колко о̏ћеш, лепо̀та јѐдна. [6] Кула Стари Сланкамен Параге [1]
  4. Ѝде̄м па ку̑пим су̑ва гро̑жђа. Буђановци [1]# Ѝма̄ јѐда̄н ко̏ре̄н, зо̀ве̄ се грозбо̀ја. То̑ до̑ђе ко го̏ђ дѝвљо гро̑жђе. [7] Лаћарак [1]# И̏ма тра́ва керѐће гро̑жђе. [8] [9] Силбаш Нештин Стапар Турија Пивнице Чуруг Дероње Деспотово Вајска Параге Бођани Бач Госпођинци Товаришево Жабаљ Обровац Ђурђево Каћ Бачка Паланка Нови Сад [1]


Изрази:

  1. кад на врби роди ˜ ("никад"). Сомбор Вршац [1]
  2. Деда је ˜, а унуцима трну зуби ("последице ће осетити будуће генерације"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 46.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 156.
  6. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 32.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 280.
  8. Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  9. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене[уреди]