гре́да

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

гре́да

гре́да (српски, lat. gréda)[уреди]

Именица[уреди]

гре́да, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. греда [1]
  2. греда, гре̑де [1]
  3. греда [1]

Значења:

  1. Дуже и дебље дрво, обично отесано тако да има квадратни пресек, које се употребљава највише у грађевинарству. [1]
  2. Дуже дрво постављено попречно преко зи до ва ку ће. [1]
  3. Греда која се простире дужином читавог зида куће, венчаница. Суботица[1]
  4. Носећи метални део неке конструкције у грађевинарству. Свилош Сусек Суботица Пачир[1]
  5. Узвишен појас земљишта (који није изложен поплави). [1]
  6. Пешчани спруд у реци. [1]
  7. Осовина кола. [2] Помаз[1]

Примери:

  1. У средини суваче налазио се до десет метара висок балван, углављен чврсто јаким гредама. [3] [4] [5] [6] Сомбор Бачинци Визић Лаћарак Свилош Сусек Платичево Бешка Суботица Мартонош Пачир Стапар Надаљ Равно Село Госпођинци Ченеј Каћ Бегеч Банатско Аранђелово Санад Мокрин Башаид Нови Бечеј Итебеј Банатски Двор Фаркаждин Вршац Јасеново Ловра Деска Ченеј Иванда [1]
  2. Ко̏лко тре̏ба рого́ва, ко̏лко гре́ди. Шимановци [1]# Ча̏к и гре̑де се ви̏де, ел и̏ма̄ш и гре̑де скро̑з. Суботица [1]
  3. Пр̑во и пр̑во до̑ђу гре̑де ко̀је ѝду пре̑ко од зи̑да до зи̑да. Е о̏нда преко̀ тӣ гре́да, како се ра̀није пра̏ вило, о̏нда је до̀лазило сле̏ме. [7] [8] Ђурђево Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Сот Кукујевци Ердевик Нештин Мартинци Свилош Шуљам Јарак Вогањ Лединци Хртковци Платичево Буковац Шатринци Обреж Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Србобран Сурдук Сента Сомбор Сивац Дрљан Стапар Кула Србобран Лалић Бачко Градиште Дероње Деспотово Бођани Госпођинци Товаришево Ченеј Жабаљ Чуруг Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Добрица Маргита Велико Средиште Сакуле Вршац Алибунар Уљма Црепаја Избиште Јасеново Долово Врачев Гај Кајтасово Панчево Делиблато Омољица Ковин [1]# Ал је би́ла гре́да на средѝни. [7] Башаид Хртковци Суботица Банатско Аранђелово Кикинда Радојево [1]# Пр̏во до̑ђе сле̏ме — то̑ сле̏ме ми̑ зове́мо вѐлика гре́да. Ђала Мартонош Банатско Аранђелово Банатски Двор [1]# Др̀же̄ћа гре́да, јер це́лу ку̏ћу вѐзӣва преко сре́де. [7] Омољица [1]# Преко зидова куће постављала се дрвена греда звана венчаница. Панчево Нештин Турија Змајево Банатски Двор Тараш [1]# Од о̀во̄г ба̀лвана ће би̏ти до̀бра гре́да. Лаћарак Бачинци [1]# Не̏ иди та̏мо ди не̑ма гре́де. [8] [9] [10] Каћ Нештин Суботица Мол Надаљ Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Нови Кнежевац Иланџа [1]
  4. До̀бра̄ је то гре́да зѐмље. Змајево [1]# Отишли су чамцем на греду да се купају. Бегеч Нови Кнежевац [1]# Па то̑ је та̑ гре́да о̀д плуга, на̀ њо̄м је све̏ прѐчвршћено. Суботица [1]


Изрази:

  1. б. ("нема сметње, препреке"). Кикинда Тараш Вршац [1]
  2. Није греда а. ("не мари, нема проблема, није важно"). Каћ Ново Милошево [1]
  3. не̑ма гре́де ("исто"; "Ста̑лно је̏де, не̑ма гре́де"). Каћ Иванда [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 103.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 84, 155, 160.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 524.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  8. 8,0 8,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  9. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 157, 158.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 453.
  11. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  12. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]