грабити

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

грабити

грабити (српски, lat. grabiti)[уреди]

Глагол[уреди]

грабити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.


Облици:

  1. -им [1]

Значења:

  1. Насилно узимати, отимати. [1]
  2. Захватати, вадити (воду). [1]
  3. Хватати рибу. [1]
  4. Брзим покретима, хитро узимати. [1]
  5. Журити (у послу), ужурбано радити. [1]
  6. Гомилати, скупљати (новац). [1]
  7. Гристи мамац или удицу. [1]
  8. Утркивати се, отимати се. [1]
  9. Ситњење земље. Меленци[1]

Примери:

  1. Ја̑ сам мѐне две̑ гра̏био а мо̀им бра̏ту јѐдну. [2] [3] [4] [5] Сефкерин Дивош Лаћарак Обреж Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Шајкаш Футог Гардиновци Бочар Ново Милошево Тараш Фаркаждин Идвор Велико Средиште Вршац [1]# Гра̏били су све̏ што им се на̀шло под ру́ко̄м. Бачинци [1]
  2. Дѐца гра̏бӣду (СК — СМ. [1]# Сла̏му сва̏ко сѐби гра̏би. [4] Лаћарак Ђала Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Мокрин Ново Милошево Тараш [1]# Е̏, кад по̀косӣмо, о̏нда свла̑чимо, па де̏немо у кр̀стине, па гра̏бӣмо, па гра̀бљевину ку̏пӣмо, па о̏ндак тек иде́мо ку̏ћи. Арадац Суботица [1]# Тамо смо грабили воду. Лаћарак Суботица [1]# Кад се граби мередовом, мора се [риба] цедити. [6] Моровић Стари Сланкамен [1]# Де̏да у̀носи сла̏му и по̀ чиње да но̏си по̀ соби, по бу̀џа̄ци, по сву̀да̄, а ми̏ ту̑ смо да то̏ гра̏бӣмо и да то̏ распорѐђује̄мо. Лаћарак [1]# Грабимо да свршимо ово данаске, сутра може да пада киша. Јасеново [1]# Њему никад није доста, само граби да има што више. Јасеново [1]# Онда се он [сом] залети и граби [удицу] ❚˜се‘утркивати се, отимати се’. [6] Сремски Карловци [1]
  3. И̏тну на ку̏ћу, па̏ре, си̏то, до̏ле, гра̏бу се за си̏то  ;❚гра̏бљење‘ситњење земље’ (Ме). Избиште [1]
  4. Де́ца се гра̏бу, ора̏је, који ће ви̏ше да ску̏пи. Вршац [1]
  5. Када се риба припрема за зимски период, онда граби шта нађе. Стари Сланкамен [1]# И̏тну на ку̏ћу, па̏ре, си̏то, до̏ле, гра̏бу се за си̏то. Избиште [1]
  6. Де́ца се гра̏бу, ора̏је, који ће ви̏ше да ску̏пи. Вршац [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. гра̏бљење [1]


Изрази:

  1. Ко рано рани две среће граби ("ко почне нешто рано радити може много урадити, постићи велики успех"). Бегеч [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 19.
  4. 4,0 4,1 4,2 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150, 232.
  6. 6,0 6,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]