гончин

гончин (српски, lat. gončin)[уреди]

Именица[уреди]

гончин, м

Облици:

  1. -и́на [1]

Примери:

[1] За њим су ишла два човјека и двије жене, па друга натоварена мазга и за њом гончин. (С. Матавуљ. Ђукан Скакавац)


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет),985,74 стр.

Напомене[уреди]