го̑ст

го̑ст

го̑ст (српски, lat. gȏst)[уреди]

Именица[уреди]

го̑ст, м

Облици:

  1. гост, го̏ста [1]
  2. а. ЖОБач, гост, го̏сти [1]

Значења:

  1. Особа која је у посети код неког у кући; особа позвана на свечаност. [1]
  2. Младожењин друг који носи невести венчаницу. [1]
  3. Туђинац, странац. [1]
  4. Узајамно посећивање двеју орођених породица (младожењине и невестине), посета младенаца родитељима убрзо након венчања. [1]
  5. Невестина родбина у свадби, погачари. [1]
  6. Узајамно посећивање двеју орођених породица (младожењине и невестине). [1]

Примери:

  1. Друга̀рице до̑ђу и слу̑же го̏сте. Лаћарак [1]
  2. Та̀ко је би́ло через го̀стӣју. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Итебеј Суботица Пачир Сомбор Сивац Стапар Бачко Петрово Село Дероње Чуруг Равно Село Силбаш Госпођинци Товаришево Ченеј Госпођинци Жабаљ Шајкаш Бегеч Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Падеј Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Кумане Меленци Житиште Елемир Зрењанин Арадац Неузина Томашевац Перлез Фаркаждин Чента Баранда Врачев Гај Вршац Павлиш Избиште Црепаја Крушчица Банатска Паланка Гај Помаз Деска [1]
  3. Ба̑бо, до̀во̄ сам јѐдног го̏ста. Мартонош [1]# Ти̑ си само го̑с у о̀ву ку̏ћу, до̑ђеш да је̑ш и да спа̑ваш. Вршац [1]# То су „погачари”[…] или како их називају у Чичовима „гости”. Чичови [1]
  4. Свадбени обичаји код Срба у Бачкој завршавају се узајамним посетама двеју орођених породица, ко је једна другу посећују неколико дана или недеља после свадбе. То су „го сти” ( — Ме) [ЖОБан 153]. [8] [1]# По̏сле кад сам ожѐнила си̑на, па кад сам у̏дала ће́рке, ни́сам зва́ла вѐлике го̏сте. [1]
  5. Онак ѝду у вѐлике го̏сте. [9] Томашевац Нови Сад [1]# Зову их [погачаре] још и […] „мали гости”. [10] Црвена Црква [1]# Тек наредне недеље у госте својим родитељима невеста иде са младожењом и млађим младожењеним сродницима, браћом и сестрама. То називају „млади гости”. [8] [1]
  6. У неким местима прву посету младих називају „нови гости” или „млади гости”. [11] [12] Арадац Обзир Сомбор Стапар Црепаја Баваниште [1]# У неким местима прву посету младих називају „нови гости" или „млади гости". [10] Арадац Црепаја Баваниште [1]
  7. Дуги циклус свадбених обичаја завршава се узајамним посетама двеју орођених породица, односно пријатеља. То су тзв. „гости", „нови гости"  ; б. ‘посета младенаца родитељима убрзо након венчања’. [11] [1]# О̏нда мо̀ји зо̀ву та̏мо, да се ѝде на̏траг, у по̀вратне го̏сте. Обзир [1]# Прво у госте иду млада и ђувегија са млађим члановима из младожењине родбине (заове, девери) и посећују младине родитеље. То су „први гости”, или „први пут у госте”. [13] Мокрин Чента Баранда [1]# У неким селима […] „старим гостима” зову кад невеста иде у госте са свекром, свекрвом и старијим из младожењине родбине. [13] [14] Арадац Обзир Сомбор Стапар Баваниште [1]


Изведене речи:

  1. гошће [1]


Изрази:

  1. ("прва посета невестиним родитељима после свадбе"). Мокрин Ново Милошево Чента Баранда [1]
  2. Добро дошли, милигости, у Срба се не пости ("добродошлица као знак гостољубља"). Ново Милошево [1]
  3. Сви смо ми гости на овај свет ("овоземаљски живот је пролазан, а загробни је вечан"). Јасеново [1]
  4. сва̏когго̏ста три̑ да̑на до̏ста ("не треба злоупотребити гостопримство"). Вршац [1]
  5. за милоггостатри дана доста ("исто"). Ново Милошево [1]
  6. ићи погостима ("гостити се"; "Иде́мо по го̀стима, за̏право, ко ѝма сѐстру или, или бра̏та на̏ стра̄ну или те̏тку"). Арадац [1]
  7. незваном/незватомгосту место иза врата ("ко није позван, не треба да очекује част"). Јасеново [1]
  8. за милоггоста и недокувано ("израз гостољубља пред неочекиваним драгим гостом (обично о јелу које се кува на брзину)"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 181.
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 162.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 55, 58, 60, 78, 130, 132, 363.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 21, 268, 328.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 137, 161.
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 34, 107, 157.
  8. ↑ 8,0 8,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 155.
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 174.
  10. ↑ 10,0 10,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 152.
  11. ↑ 11,0 11,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 153.
  12. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.
  13. ↑ 13,0 13,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 153.
  14. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 93.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=го̑ст&oldid=506203”