gȏst

gȏst

gȏst (srpski, lat. gȏst)[uredi]

Imenica[uredi]

gȏst, m

Oblici:

  1. gost, gȍsta [1]
  2. a. ŽOBač, gost, gȍsti [1]

Značenja:

  1. Osoba koja je u poseti kod nekog u kući; osoba pozvana na svečanost. [1]
  2. Mladoženjin drug koji nosi nevesti venčanicu. [1]
  3. Tuđinac, stranac. [1]
  4. Uzajamno posećivanje dveju orođenih porodica (mladoženjine i nevestine), poseta mladenaca roditeljima ubrzo nakon venčanja. [1]
  5. Nevestina rodbina u svadbi, pogačari. [1]
  6. Uzajamno posećivanje dveju orođenih porodica (mladoženjine i nevestine). [1]

Primeri:

  1. Drugàrice dȏđu i slȗže gȍste. Laćarak [1]
  2. Tàko je bílo čerez gòstӣju. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Itebej Subotica Pačir Sombor Sivac Stapar Bačko Petrovo Selo Deronje Čurug Ravno Selo Silbaš Gospođinci Tovariševo Čenej Gospođinci Žabalj Šajkaš Begeč Đala Srpski Krstur Novi Kneževac Mokrin Padej Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Kumane Melenci Žitište Elemir Zrenjanin Aradac Neuzina Tomaševac Perlez Farkaždin Čenta Baranda Vračev Gaj Vršac Pavliš Izbište Crepaja Kruščica Banatska Palanka Gaj Pomaz Deska [1]
  3. Bȃbo, dòvō sam jѐdnog gȍsta. Martonoš [1]# Tȋ si samo gȏs u òvu kȕću, dȏđeš da jȇš i da spȃvaš. Vršac [1]# To su „pogačari”[…] ili kako ih nazivaju u Čičovima „gosti”. Čičovi [1]
  4. Svadbeni običaji kod Srba u Bačkoj završavaju se uzajamnim posetama dveju orođenih porodica, ko je jedna drugu posećuju nekoliko dana ili nedelja posle svadbe. To su „go sti” ( — Me) [ŽOBan 153]. [8] [1]# Pȍsle kad sam ožѐnila sȋna, pa kad sam ȕdala ćérke, nísam zvála vѐlike gȍste. [1]
  5. Onak ѝdu u vѐlike gȍste. [9] Tomaševac Novi Sad [1]# Zovu ih [pogačare] još i […] „mali gosti”. [10] Crvena Crkva [1]# Tek naredne nedelje u goste svojim roditeljima nevesta ide sa mladoženjom i mlađim mladoženjenim srodnicima, braćom i sestrama. To nazivaju „mladi gosti”. [8] [1]
  6. U nekim mestima prvu posetu mladih nazivaju „novi gosti” ili „mladi gosti”. [11] [12] Aradac Obzir Sombor Stapar Crepaja Bavanište [1]# U nekim mestima prvu posetu mladih nazivaju „novi gosti" ili „mladi gosti". [10] Aradac Crepaja Bavanište [1]
  7. Dugi ciklus svadbenih običaja završava se uzajamnim posetama dveju orođenih porodica, odnosno prijatelja. To su tzv. „gosti", „novi gosti"  ; b. ‘poseta mladenaca roditeljima ubrzo nakon venčanja’. [11] [1]# Ȍnda mòji zòvu tȁmo, da se ѝde nȁtrag, u pòvratne gȍste. Obzir [1]# Prvo u goste idu mlada i đuvegija sa mlađim članovima iz mladoženjine rodbine (zaove, deveri) i posećuju mladine roditelje. To su „prvi gosti”, ili „prvi put u goste”. [13] Mokrin Čenta Baranda [1]# U nekim selima […] „starim gostima” zovu kad nevesta ide u goste sa svekrom, svekrvom i starijim iz mladoženjine rodbine. [13] [14] Aradac Obzir Sombor Stapar Bavanište [1]


Izvedene reči:

  1. gošće [1]


Izrazi:

  1. ("prva poseta nevestinim roditeljima posle svadbe"). Mokrin Novo Miloševo Čenta Baranda [1]
  2. Dobro došli, miligosti, u Srba se ne posti ("dobrodošlica kao znak gostoljublja"). Novo Miloševo [1]
  3. Svi smo mi gosti na ovaj svet ("ovozemaljski život je prolazan, a zagrobni je večan"). Jasenovo [1]
  4. svȁkoggȍsta trȋ dȃna dȍsta ("ne treba zloupotrebiti gostoprimstvo"). Vršac [1]
  5. za miloggostatri dana dosta ("isto"). Novo Miloševo [1]
  6. ići pogostima ("gostiti se"; "Idémo po gòstima, zȁpravo, ko ѝma sѐstru ili, ili brȁta nȁ strānu ili tȅtku"). Aradac [1]
  7. nezvanom/nezvatomgostu mesto iza vrata ("ko nije pozvan, ne treba da očekuje čast"). Jasenovo [1]
  8. za miloggosta i nedokuvano ("izraz gostoljublja pred neočekivanim dragim gostom (obično o jelu koje se kuva na brzinu)"). Novo Miloševo [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 181.
  3. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 162.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52, 55, 58, 60, 78, 130, 132, 363.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 21, 268, 328.
  6. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126, 137, 161.
  7. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 14, 34, 107, 157.
  8. ↑ 8,0 8,1 Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 155.
  9. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 174.
  10. ↑ 10,0 10,1 Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 152.
  11. ↑ 11,0 11,1 Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 153.
  12. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 92.
  13. ↑ 13,0 13,1 Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 153.
  14. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 93.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=го̑ст&oldid=506203”