гладило

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

гладило

гладило (српски, lat. gladilo)[уреди]

Именица[уреди]

гладило, с

Облици:

  1. гла̏дило, гла̀дило Иланџа [1]

Примери:

  1. Да̑ј ти мѐни, каже, то̑ кр̏ме, а ја̑ ћу тѐби о̀во̄ гла̏дило. [2] Буђановци [1]
  2. Чо̀век о̀ткује ко̀су, ча́канац, и ме̏те је на ба̏бицу па ку̏је, кад је о̀ткује, о̏ндак и̏ма гла̏дило, ка̏мен — о̏ндак се с о̀тӣм о̀штри. [3] [4] [5] Томашевац Жабаљ Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Чента Крушчица Ченеј Иванда [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 400.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 99.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 326.

Напомене[уреди]