Pređi na sadržaj

gladilo

gladilo

gladilo (srpski, lat. gladilo)

[uredi]

Imenica

[uredi]

gladilo, s

Oblici:

  1. glȁdilo, glàdilo Ilandža [1]

Primeri:

  1. Dȃj ti mѐni, kaže, tȏ kȑme, a jȃ ću tѐbi òvō glȁdilo. [2] Buđanovci [1]
  2. Čòvek òtkuje kòsu, čákanac, i mȅte je na bȁbicu pa kȕje, kad je òtkuje, ȍndak ȉma glȁdilo, kȁmen — ȍndak se s òtӣm òštri. [3] [4] [5] Tomaševac Žabalj Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Čenta Kruščica Čenej Ivanda [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 400.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 99.
  4. Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  5. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  6. Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 326.

Napomene

[uredi]