Пређи на садржај

газдин

газдин

газдин (српски, lat. gazdin)[уреди]

Придев[уреди]

газдин , , прид.

Облици:

  1. , [1]
  2. га̀здӣн Падеј [2] [1]

Изрази:

  1. свако јело свога газду клело што не легне да се слегне ("после оброка треба прилећи да се храна сталожи, превари"). [1]
  2. Иди у газдин пруслук ("блажа псовка"). Кикинда [1]
  3. Нѝје те́шко ра̑ден би̏ти, ал је те́шкога̏зду слу́жити Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр.29.

Напомене[уреди]