врети врити

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

врети врити

врети врити (српски, lat. vreti vriti)[уреди]

Глагол[уреди]

врети врити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.прен.прен.


Облици:

  1. ври̑ [1]
  2. функцији, придевској [1]

Значења:

  1. Превирати, ферментисати. [2]
  2. Кретати се у великом броју, без реда, тискати се, врвети. Вршац[2]
  3. Бити препун људи, деце. [2]
  4. Бити узнемирен, узбуђен. [2]
  5. Бити проврео, скуван. [2]

Примери:

  1. И онда кад во̀да ври̑, о̏н[да] са̏м реза́нце си̏па̄м и ме̑ша[м] ма̏ло да ври̑. [2]
  2. По̏крије̄м га да сто̀ји до у̑јутру, да о̑н јо̏ш ври̑ у њѐму. [3] [2]
  3. Џиге̏рицу оба̑римо, гла̑ву оба̑римо и ме̏темо да ври̑, ба̑ри се. [4] [5] Избиште Сомбор Мартонош Српски Крстур Ново Милошево Српска Црња Меленци Итебеј Елемир Арадац Фаркаждин Иланџа Црепаја Вршац Деска Ченеј [2]# И о̏нда то̑ ви́но си̏пам у̀ буре и то ври̑, ври̑ док не прѐври. Ченеј Суботица [2]
  4. Она комина ти већ ври. Сомбор [2]
  5. Па ту̑ до̑ђе ле̏ти, кат су би́ли ма̑ли, па ври̑ ку̏ћа у о̀во до̏бо, кад о̀ни до̑ђу, сви̑ чѐтир-пе̑т се ѝскупӣду. Ђала Ново Милошево [2]
  6. Гово̑рим при̏брано, а све̏ ври̑ у мѐне. Вршац [2]
  7. Кад га исто̏пим, си̏пам у ту̏ џакуљи̏цу тако ври̏ло, о̏штро, бр̏зо. [6] Избиште [2]
  8. Мле́ко је ври̏ло. Фаркаждин [2]


Синоними:

  1. кључати [2]
  2. радити [2]



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 582, 617.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163, 251.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 251.

Напомене[уреди]