во̑љка

во̑љка

во̑љка (српски, lat. vȏljka)[уреди]

Именица[уреди]

во̑љка, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. вољка [1]

Значења:

  1. Проширени део једњака код живине. [1]

Примери:

  1. Заклала сам гуску и била јој пуна вољка кукуруза. Бегеч Нови Сад [1]# Из во̑љке ста̏вља не̏ктар у са̑ће, о̑н се хла̑ди, ѝзвла̄че во̏ду из њѐга, испара́вају ме̑д. Ђала [1]
  2. У во̑љки прено̏си со̏к из цве̑та, не̏ктар. [2] Бела Црква Сремска Митровица Черевић Јарак Кленак Рума Сомбор Каћ Радојево Међа Конак [1]
  3. То̑ је во̑љка, у то̏м др̏жи ме̑д. Алибунар [1]


Синоними:

  1. гуша [1]
  2. кесица [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]