во̑з

во̑з

во̑з (српски, lat. vȏz)[уреди]

Именица[уреди]

во̑з, м

Облици:

  1. воз, во̏за [1]

Значења:

  1. Товар на сељачким колима (жита, сламе, кукурузовине и сл.). [1]

Примери:

  1. Задо̀цнио на во̑з, па се̏о код мѐне да прѐчека дру̏ги. [2] [3] [4] [5] Јаша Томић Сомбор Пачир Суботица Равно Село Змајево Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Бегеч Нови Сад Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Итебеј Кумане Житиште Елемир Зрењанин Неузина Бока Шурјан Чента Избиште Вршац Ченеј [1]
  2. До̑ђе ми да ѝдем из Варади́на ку̏ћи — ни́сам че̏ко во̑з, него пѐшке. Рума [1]
  3. Ѝшо је во̑з од Но̏вог Са̑да о̀ва̄мо за Бѐче̄ј. Ченеј [1]# Ни́сте мѐтли помо̀тњице па вам се за̀то̄ извр́но во̑з. Пачир [1]
  4. Био [је] још важнији када је на два угојена зеленка могао […] да преноси далеко веће возове жита, сена или кукурузовине. Платичево [1]
  5. У о̀вој ка̀мари и̏мам два́најст во̀зо̄ва. [6] [7] [8] [9] [10] [11] [5] Тараш Беркасово Сусек Свилош Бачинци Лаћарак Черевић Суботица Сомбор Мартонош Бачки Брестовац Равно Село Змајево Бегеч Нови Сад Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Остојићево Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Елемир Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Деска Иванда Ченеј [1]


Синоними:

  1. ајзлибан, машина [1]


Изрази:

  1. Прошо ˜ ("прекасно је, прошао је повољан тренутак"). Нови Сад Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150, 274.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 84.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 266, 394, 425, 431.
  5. 5,0 5,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 97.
  8. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  9. Жито. 1988, 208 стр, стр. 111, 120.
  10. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 81.
  11. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 164.

Напомене[уреди]