вла́ка

вла́ка

вла́ка (српски, lat. vláka)[уреди]

Именица[уреди]

вла́ка, ж

Категорије: кол.


Облици:

  1. влака [1]

Примери:

  1. Кад се сло̏ми то̀чак, по̀дмете се вла́ка. Вла́ка — ду̏гачко др̏во ко̀је је ве̑зано за ло́тру па по̀дметуто под осо̀вину. Јазак Јамена Лежимир Врдник Крушедол Иђош [1]


Синоними:

  1. палија [1]
  2. влачуга [2] [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 110.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=вла́ка&oldid=187418”