вла̀чуга

вла̀чуга

вла̀чуга (српски, lat. vlàčuga)[уреди]

Именица[уреди]

вла̀чуга, ж

Категорије: кол.


Облици:

  1. влачуга [1]
  2. влачуга, вла̀чуге [1]

Значења:

  1. Онај који често иде у посете, из куће у кућу да би му прошло време. [1]
  2. Носач плуга. [2] Свилош Сусек[1]
  3. Дечје дрвене саонице, поковане жицом са доње стране. [1]

Примери:

  1. Ту̑ вла̀чугу да ми не спо̀ме̄неш ви̏ше. Сви̏ ѝдеду на ра́дњу, а о̑н?. Шурјан [1]# Влачуге се обично праве од даске ( — Бг). [3] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 110.
  3. Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 87.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]