ви̑р
ви̑р
Именица
[уреди]ви̑р, м
Значења:
- Место у реци где се вода окреће, ковитла. [1]
- Подводни извор. [2] Сремска Митровица Каћ[1]
- Удубљење у речном кориту као природно појило за стоку. Сомбор[1]
Примери:
- Ви̑р, ко бу̀на̄р, дубѝна, не̏што је би́ло па је во̀да ка̀дгод ѝстерала или во̀да то̑ про̀дере, о̀два̄ли о̏балу. Ковиљ [1]
- Око пола киле олова се мете [на бућку] јел би вода изнашала испод. Зависи ди како вода, вирови ти раде, па би изнашала осим мене. [3] Босут [1]
- Ни́је гле̏до да је ту̑ ви̑р, ува́тила га брзѝна и се уда́вио. [4] [5] [6] Јаша Томић Сремска Митровица Мартонош Српски Крстур Неузина Бока Шурјан Фаркаждин Вршац [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 157.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 108.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15.