ви́ја

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ви́ја

ви́ја (српски, lat. víja)[уреди]

Именица[уреди]

ви́ја, ж

Категорије: Г.


Облици:

  1. ви́је, вија [1]

Значења:

  1. Дечја игра. [1]
  2. Игра вије у којој треба ухватити некога да би он постао вија. [1]
  3. Игра вије у којој је довољно до дирну ti некога да би он постао вија. [1]
  4. Игра вије са непарним бројем играча, у којој је циљ да неко остане без свог партнера, те постане вија. [2][1]
  5. Игра вије у којој играч треба да чучне да га вија не би ухватила. [1]
  6. Учесник истоимене дечје игре. [1]

Примери:

  1. Вије играју и девојчице и мушкарчићи. Одреде прво једно место на степеницама неких врата или напишу круг и то ће бити кућа, а затим бројањем од реде једнога који ће бити вија ( — Чр; Су НС К Кв Вш). [2] [1]# Игра се исто као и вије на додирке, али само вија мора да неког ухвати да би после тај постао вија. [1]# Игра се исто, само да га вија не би ухватила, играч, пре него што га вија стигне, мора да чучне, јер код овог начина играња нема одређене куће. [1]# трчи за осталима када су ван куће и, чим не кога до дирне, тај постаје вија. За све вре ме док их вија, остала деца му се сме ју и пе вају му: Вија се бури, неће да ме јури ([ДИСБ 85] — Чр; Су НС К Кв). [1]


Синоними:

  1. мотач [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 85.

Напомене[уреди]