вија
вија
Именица
[уреди]вија, ж
Категорије: Г.
Облици:
Значења:
- Дечја игра. [1]
- Игра вије у којој треба ухватити некога да би он постао вија. [1]
- Игра вије са непарним бројем играча, у којој је циљ да неко остане без свог партнера, те постане вија. [2][1]
- Игра вије у којој је довољно до дирну ti некога да би он постао вија. [1]
- Игра вије у којој играч треба да чучне да га вија не би ухватила. [1]
- Учесник истоимене дечје игре. [1]
Примери:
- Вије играју и девојчице и мушкарчићи. Одреде прво једно место на степеницама неких врата или напишу круг и то ће бити кућа, а затим бројањем од реде једнога који ће бити вија ( — Чр; Су НС К Кв Вш). [2] [1]# Игра се исто као и вије на додирке, али само вија мора да неког ухвати да би после тај постао вија. [1]# Игра се исто, само да га вија не би ухватила, играч, пре него што га вија стигне, мора да чучне, јер код овог начина играња нема одређене куће. [1]# трчи за осталима када су ван куће и, чим не кога до дирне, тај постаје вија. За све вре ме док их вија, остала деца му се сме ју и пе вају му: Вија се бури, неће да ме јури ([ДИСБ 85] — Чр; Су НС К Кв). [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 85.