ва́љати

ва́љати

ва́љати (српски, lat. váljati)[уреди]

Глагол[уреди]

ва́љати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ва̑љам, ваљати [1]

Значења:

  1. Котрљати. Сомбор Вршац Иванда[1]
  2. Равнати земљу ваљком. [1]
  3. Шарати зид ваљком. [1]
  4. Набијати, млатити ступом у ваљаоници (о сукну, вуни и сл.). [1]
  5. Споро и безвољно жвакати. [1]
  6. Рушити. Ловра[1]
  7. Котрљати се. [1]
  8. Излежавати се. Ловра[1]

Примери:

  1. Мо̏же да бу̏де ва́ља̄ње па др́ља̄ње, а мо̏ж да бу̏де др́ља̄ње па ва́ља̄ње. Бачинци [1]
  2. И др́љала сам и ва́љала и све̏. [2] [3] Нови Сад Сомбор Госпођинци Каћ Ковиљ Тараш Вршац Иванда Ченеј [1]# Ва̑љам со̏бу. Тараш Каћ [1]# Ву̏на се опре́де, тка̏ли, па се ва́љало. Ђала [1]
  3. Затим је сукно ношено углавном у Банат ради ваљања. [4] [1]# Само ва̑ља та̑ј за̏логај. Вршац [1]# Коњ кад легне па се ваља, биће кише. [3] Јасеново Вршац Иванда Ченеј [1]
  4. А̏јде, уно̀си сла̏му да се ва̑љамо. Лаћарак [1]


Изрази:

  1. Ва́љатисе од сме̏ја ("грохотом се смејати"). Сомбор Вршац [1]
  2. ва́љатисе иза бр̏да ("приближавати се неминовно"). Сомбор [1]
  3. пијансе ваљо! ("клетва"). Јасеново [1]
  4. Ваљати се ко свиња Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 110.
  3. 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 3.

Напомене[уреди]