бру́јити

бру́јити

бру́јити (српски, lat. brújiti)[уреди]

Глагол[уреди]

бру́јити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. , брујити [1]

Примери:

  1. Стално ми бр ји у ушима ко да иде воз. Сомбор [1]
  2. Ка̏ко бру́ју зво̏на, пожу́ри да не задо̏цни мо на вос кресе̏ни је. [2] Вршац Српски Крстур [1]


Синоними:

  1. брујати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 254.

Напомене[уреди]