бо̀лети
бо̀лети
Значења:
- Бити обузет болом, бити извор бола. [1]
Примери:
- Ка̑же да је бо̀ле гла́ва. [2] Сремска Каменица [1]
- И ру́ка ме ту̑ бо̀ле, у̀ те мѝшице. — Стра́шно ме боле́ду и ру̑ке и но̏ге, а ни́је ни чу̏до: ра́ди по сва̏ком вре̏мену, тр̏чи, нит је̑ш, нит спа̑ваш, не̏кад ра̑диш и бо̏лестан, док те не стро̀ва̄ли у кре̏вет. [3] Зрењанин [1]
- Би̏де да нѐ мож сва̏ки да издр̀жи, да се са̏гне, него се и кле́чило, клекѐћки, па бо̀лу ко̀лена од зѐмље. [4] [5] Томашевац Шимановци Сомбор Бачко Петрово Село Ђурђево Нови Сад Нови Кнежевац Мокрин Меленци Итебеј Елемир Неузина Бока Шурјан Орловат Међа Чента Фаркаждин Иланџа [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 299.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 148.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 249.