Пређи на садржај

благоглаго̀љив

благоглаго̀љив

благоглаго̀љив (српски, lat. blagoglagòljiv)

[уреди]

Облици:

  1. , , благоглагољив [1]

Значења:

  1. Говорљив, брбљив; слаткоречив. Футог[1]

Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

[уреди]