бео лук

бео лук

бео лук (српски, lat. beo luk)[уреди]

Значења:

  1. Carpinus betulus. [1] Врдник[2]
  2. Stachys recta. Избиште[2]
  3. Исто. [1] Чортановци[2]
  4. Fraxinus exelsior. [1] Буковац[2]
  5. Morus alba. [1] Ердевик Врдник Буковац Чортановци Велика Ремета Томашевац[2]
  6. Allium sativum. [2]
  7. Врста водене биљке Nymphaea alba. [3] Ковиљ[2]
  8. Pinus silvestris. Бачинци Свилош Сусек Орловат[2]
  9. Acer pseudoplatanus. [1] Врдник[2]

Примери:

  1. У коба̀сице се ста̏вља бе̑лог лу̏ка. Бачинци [2]
  2. Се̏јали смо бе̑ла лу̏ка, се̏јали смо гра́шак, зе̏лен, шаргаре́пу и па̏штрнак ( З — Бц Сс Св Ин СтС; Су Мт Кл Н Чу Г Жб Ђу К Кв Ти Мш; Ђ Бш ЈТ Ш Бк Нз Из; И Чн). [4] [5] [6] [7] [2]


Синоними:

  1. ба̀грем [2]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346.
  6. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 39.

Напомене[уреди]