баша

баша

баша (српски, lat. baša)[уреди]

Именица[уреди]

баша, м

Значења:

  1. Младожењин ујак или стриц у свадби; један од свадбених часника. [1]

Примери:

  1. Главне сватовске функције у момковој фамилији су: кум (обично наследно кумство), стари сват (ујак, понегде је то баша), баша (стриц). [2] [1]
  2. У банатским сватовима нема свадбених часника са војничким звањима као што има код Срба у Срему, где су познати часници „војвода”, „чауш”, „баша”. [3] [1]
  3. У̏јак, све̏крвин бра̏т, о̑н бу̏де ба̑ша. О̏ндак се пога́ђају са ба́шом ко̏лко ћеду да пла̑тиду. Бешка Нови Карловци [1]


Синоними:

  1. ба̑ша ба́ше [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 196.
  3. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 154.

Напомене[уреди]