ајдучки

ајдучки

ајдучки (српски, lat. ajdučki)[уреди]

Прилог[уреди]

ајдучки, прил.

Облици:

  1. , [1]
  2. ајду̑чки Вршац[1]

Значења:

  1. Који је као у хајдука; који се односи на хајдука. [1]
  2. Кожни опанак без носа и ремена. [1]
  3. Исто. Вршац[1]
  4. Dipsacus laciniatus. [2][1]
  5. Као део ботаничких назива. [1]
  6. Лековита трава Achillea millefolium. [3][1]
  7. Исто. [4] Ковиљ[1]
  8. На хајдучки начин; самовољно, насилно. [1]

Примери:

  1. Ајдучки опанци имају „лице" или „образ" одозго. [5] Јарковац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  3. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 189.
  4. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  5. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 95.

Напомене[уреди]