ajduk

ajduk

ajduk (srpski, lat. ajduk)[uredi]

Imenica[uredi]

ajduk, m

Oblici:

  1. -úka [1]
  2. àjdӯk, ajdȗk Vršac[1]

Značenja:

  1. Odmetnik od zakona, razbojnik. [1]
  2. Nagao, plahovit čovek. [1]

Primeri:

  1. Ȍndak se nazívali ajdúci, níje bílo milѝcije, nek pȍjedini ljȗdi su ѝšli dvànajz dána i tȗ su dočekívali ajdúke. [1]
  2. Bȉo vȍđa od ajdúka. [2] [3] Farkaždin Sombor Futog Srpski Krstur Itebej [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 334, 335, 336.
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 23, 319, 526.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ајдук&oldid=185889”