аргела

аргела

аргела (српски, lat. argela)[уреди]

Именица[уреди]

аргела, ж

Категорије: паст.


Облици:

  1. аргѐла[1]

Значења:

  1. Већи број коња. [1]
  2. Одгајалиште коња. [1]

Примери:

  1. И на̏ш де̏д о̏де за аргѐлом и јѐдног ко́ња је у̀сео и дру̏ги је за̀ њим ѝзбего. [2] Вршац Грабовци Кленак Платичево Јарак Вогањ Бољевци Карловчић Сремска Каменица Крчедин Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Башаид Итебеј Међа Тараш Иланџа Фаркаждин Опово Сефкерин Црепаја [1]
  2. Од жетве па до угарења коњи ми не требају, па сам их пустио у ергелу, бар их нећу морати хранити. [2] [3] Бегеч Гибарац Сот Бачинци Мартинци Черевић Шуљам Хртковци Крушедол Голубинци Војка Ђурђево Футог Нови Кнежевац Ново Милошево Орловат [1]
  3. Ергѐла па́су. [4] Госпођинци [1]
  4. Спаија је имао велику ергелу. Јасеново [1]
  5. Ту̑ код на̑с ни́су би́ле баш пра̑ве аргѐле, све̏ ра̏сни ко̀њи за тр̏ку, ал су ѝмали ле́пе ко̀ње, са̀мо за пара́ду. Неузина [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 237.

Напомене[уреди]