аис

аис

аис (српски, lat. ais)[уреди]

Именица[уреди]

аис, м

Категорије: изр.


Облици:

  1. орати [1]

Значења:

  1. Орати с крајева према средини њиве и на средини завршити разором. [2] [3][1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 104.
  3. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 86.

Напомене[уреди]

Суфикс[уреди]

аис
аиса, аисб, аисв, аисг, аисд, аисђ, аисе, аисж, аисз, аиси, аисј, аиск, аисл, аисљ, аисм, аисн, аисњ, аисо, аисп, аиср, аисс, аист, аисћ, аису, аисф, аисх, аисц, аисч, аисџ, аисш

Префикс[уреди]

аис
ааис, баис, ваис, гаис, даис, ђаис, еаис, жаис, заис, иаис, јаис, каис, лаис, љаис, маис, наис, њаис, оаис, паис, раис, саис, таис, ћаис, уаис, фаис, хаис, цаис, чаис, џаис, шаис