žito

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

žito

žito (српски, ћир. жито)[уреди]

Именица[уреди]

žito, с

Категорије: бот.


Облици:

  1. žíto, žȉto [1]
  2. žȉto Сусек Свилош Сремска Митровица Мол Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Мошорин Ковиљ Тител [2] [3] [1]
  3. žȉto [1]

Значења:

  1. Pšenica Triticum vulgare. [4] [5] [6] [7] Крашово[1]
  2. Kolač u obliku žitnog klasa koji se pravi za Božić. [1]
  3. Sorta pšenice. [3] Тител Мошорин[1]
  4. Žito koje se seje pred zimu, u jesen. Ковин[1]
  5. Sorta pšenice. [8] [3] Тител[1]
  6. Isto. [9] [3] Чуруг[1]
  7. Poljoprivredna mašina za sejanje žita. [3] Бачинци Мошорин Ковиљ[1]
  8. Pšenica tvrdog zrna Triticum durum. Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Ковин[1]
  9. Žito koje se seje u proleće i donosi plod iste godine u jesen. [3] Жабаљ[1]
  10. Bilo koja poljoprivredna kultura od čijeg se zrnastog ploda melje brašno za hleb (pšenica, ječam, kukuruz, ovas, raž, proso itd.). [1]

Примери:

  1. Da bèrberima dámo mèter žȉta, célu gȍdinu brȉje. Дероње [1]
  2. U atáru mȍj brȁt od stríca sȅje žȉto. Визић [1]
  3. Ȍbičaj je kòd nās da se pòsipa žȉto, Rȁdovan, ȍbičaj. Војка [1]
  4. Nèko je ȉmo i žìtnu jȁmu za žȉto. [10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] Банатско Аранђелово Бачинци Сот Лаћарак Сремска Митровица Врдник Сремска Каменица Добринци Бешка Шимановци Војка Бољевци Стари Сланкамен Суботица Мартонош Пачир Обзир Мол Кула Србобран Турија Равно Село Силбаш Товаришево Ченеј Ђурђево Каћ Нови Сад Бегеч Гардиновци Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Ново Милошево Башаид Итебеј Међа Кумане Меленци Елемир Јаша Томић Зрењанин Арадац Шурјан Бока Неузина Велики Гај Јарковац Томашевац Фаркаждин Чента Вршац Избиште Јасеново Банатска Паланка Ковин Ловра Деска Ченеј Иванда [1]
  5. Pa ìmali pȍsle kosàčice òvē, pa žíto kòsili. Бачинци [1]
  6. Sami nazivi kolača [...] „vlat žita” [...], kao i mnogi drugi nazivi kolača koji su pravljeni za Božić, jasno ukazuju na njihovu ulogu u novogodišnjoj obrednoj praksi ( — St) [ŽMV 176, 180; EIS 96]. [18] [1]
  7. U osamnaestom i devetnaestom veku meljava žita u Vojvodini obavljala se u suvačama, vodenicama i vetrenjačama. [19] [1]
  8. Mȉ žȉto prȁvīmo, i ȍndak svéću i kàndilo. Нови Сад [1]
  9. Ako nè bide dȍsta žȉta, bȉće koláča. Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Шурјан Бока Неузина Вршац [1]


Синоними:

  1. pšenica, žitarica [1]
  2. koljivo [1]



Изрази:

  1. Gasitižito ("prskati pšenicu za setvu rastvorom plavog kamena i kreča radi zaštite od glavnice"). Јасеново [1]
  2. U svakomžitu ima kukolja ("u svakoj sredini ima loših ljudi"). Јасеново [1]
  3. kòsitinàžito ("kositi tako da otkos pada na desnu stranu"; "Kòsiti nà žito znači da otkos pada desno na nepokošeno klasje"). Госпођинци [1]
  4. učìnitižȉto ("izdvojiti prljava i izlomljena zrna pšenice u specijalnim mašinama"). [1]
  5. kȕpitižȉto ù žamlju Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 119.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 103.
  5. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73, 74.
  6. Жито. 1988, 208 стр, стр. 52, 145.
  7. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 10, 24, 31.
  8. Жито. 1988, 208 стр, стр. 120, 122.
  9. Жито. 1988, 208 стр, стр. 120.
  10. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  12. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79, 81, 358.
  13. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20, 47, 489.
  14. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 128, 139, 141, 150.
  15. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15.
  16. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  17. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58, 64, 65.
  18. Жито. 1988, 208 стр, стр. 146.
  19. Жито. 1988, 208 стр, стр. 54.

Напомене[уреди]