koljivo

koljivo

koljivo (српски, ћир. кољиво)[уреди]

Облици:

  1. kȍljīvo, kȍljivo [1]

Значења:

  1. Kuvana pšenica, pomešana sa šećerom i orasima, koju sveštenik blagosilja i preliva vinom, a gosti jedu (obično na slavama i daćama). [1]
  2. Koljivo koje se kuva za šestonedeljni pomen. [1]

Примери:

  1. Tako je u većini sela kuvana pšenica, „koljivo”, na Teodorov petak ili subotu, a takođe su i u crkvi deljeni koljivo i pogače ( — Jm L NKa Čr; BP; NK) [RSB; ZPR; PČ-C 26]. [2] [1]
  2. Kuvana pšenica „koljivo” priprema se i na dan krsne slave, ali u Bačkoj i Sremu samo za sveca mučenika, dok je to u južnom Banatu opštiji običaj, te se koljivo kao i kolač nose i na osvećenje u crkvu. [3] [1]
  3. Jȃ sad kad prȁvim kȍljīvo [meljem sitno] da ne òseti se da je žȉto. [4] Суботица Свилош Сусек Пачир Турија Бегеч Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Нови Сад Падеј Меленци Итебеј Ново Милошево Фаркаждин Деска [1]
  4. Jȃ u kȍljīvo stȁvim jȍš i gròžđīca da bȕde ukùsnije. Лаћарак [1]
  5. Prȁvilo se kȍljivo za slȁvu. Стари Сланкамен [1]
  6. Počàstu sa kȍljivom. [5] [6] [7] Српска Црња Бачинци Буђановци Равно Село Нови Сад Итебеј Ново Милошево Шурјан Орловат Ловра [1]
  7. Al ȍndak je tȏ bȉo zákon, tȁ pȉta, dȃ ili kȍljivo. Нови Сад [1]
  8. Kod banatskih Hera za šestonedeljni pomen prave „veliko koljivo”. [8] [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 96.
  3. ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 188.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113, 116.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 117.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 335, 347.
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161.
  8. ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 190.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=koljivo&oldid=488946”