štȁviti

štȁviti

štȁviti (српски, ћир. шта̏вити)[уреди]

Глагол[уреди]

štȁviti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -im, štaviti [1]

Примери:

  1. Ȉmam da namȇstim trȋ kóžuva, al tek trȅba da se štȁvidu kȍže, jebo nísam rádio dvȇ nèdelje, pa svȅ sam máno tàko. [2] Бока Чуруг Госпођинци Жабаљ Меленци Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
  2. Pa nísu [dozvoljavali], pogòtovo da tȉ štȁviš kȍžu. Мокрин [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене[уреди]