Pređi na sadržaj

štȁviti

štȁviti

štȁviti (srpski, ćir. štȁviti)

[uredi]

Glagol

[uredi]

štȁviti, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

  1. -im, štaviti [1]

Primeri:

  1. Ȉmam da namȇstim trȋ kóžuva, al tek trȅba da se štȁvidu kȍže, jebo nísam rádio dvȇ nèdelje, pa svȅ sam máno tàko. [2] Boka Čurug Gospođinci Žabalj Melenci Jaša Tomić Šurjan Neuzina [1]
  2. Pa nísu [dozvoljavali], pogòtovo da tȉ štȁviš kȍžu. Mokrin [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=štȁviti&oldid=393398”