šólja

šólja

šólja (српски, ћир. шо́ља)[уреди]

Именица[уреди]

šólja, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. šolja [1]

Значења:

  1. Manja, obično okrugla porcelanska posuda sa drškom iz koje se pije mleko, čaj, kafa i dr. napici. [1]
  2. Porcelanska posuda u kojoj se služi ren, sos od rena. Бачинци Сусек Свилош[1]
  3. Količina tečnosti ili sipke materije koja staje u tu posudu. [1]
  4. Porculanski izolator na električnom stubu. Нови Кнежевац[1]

Примери:

  1. Kàdgod je tȏ bílo: ìde ȕ svatove, za vréme stȃro, pa kȗpi dvȇ šólje i dvȃ-trȋ tanjíra i ìde ȕ svatove. [2] [3] [4] Бегеч Јамена Вашица Сремска Рача Сот Мартинци Сусек Свилош Сремска Митровица Шуљам Вогањ Хртковци Врдник Шатринци Прхово Чортановци Голубинци Угриновци Стари Сланкамен Сурдук Суботица Сента Пачир Сомбор Мол Сивац Дрљан Стапар Кула Лалић Турија Дероње Госпођинци Каћ Руменка Бачка Паланка Гардиновци Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Велико Средиште Алибунар Врачев Гај Делиблато Омољица Ковин Ловра [1]
  2. Trȅb dònēti nȅki pȍklon — màkar nȅku šólju il nȅšto. Лаћарак [1]
  3. Svȉ smo dȍbili po šólju čàja. Башаид Сусек Свилош [1]
  4. Tȏ ȉma gȍre, šólje se zòvu. Tȏ je crȇp tàki i tȏ se zòve šólja, i tȏ se zamaltèriše tàko. [4] Башаид Мол Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Српска Црња Меленци [1]
  5. Tȍ mȉ kȃžemo šólje. Ђала [1]
  6. Kad vȅtar dȗva, da tȃj pošìvāč, tàkō su òni kázali te šólje, nȅ bi ȉtno vȅtar da prèvrne tȏ. [1]
  7. Šoljama se pokriva vrh kuće, zalivaju se cementnim malterom. Ново Милошево [1]
  8. Pčȅle na sȃću nàprave ȉzrēbar šólje kao od žȋra, tȗ mȁtica pòloži jáje. [5] Деспотово [1]
  9. Ako [j]e óna [matica] oštȅćena, pčȅle sáme prȁve tȕ šólju i jájce postȁve unútra. [5] Избиште Карловчић Јаково Дероње Ђала [1]


Синоними:

  1. lonac [1]
  2. matičnjak [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14.
  4. 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. 5,0 5,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]