lonac

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

lonac

lonac (српски, ћир. лонац)[уреди]

Именица[уреди]

lonac, м

Облици:

  1. lonca [1]
  2. bóre, na [1]

Значења:

  1. Duboka posuda za kuvanje; količina hrane koja stane u takvu posudu. [2] Платичево[1]
  2. Od metala. [1]
  3. Veliki lonac, obično 15—20 litara. [1]
  4. Metalni, dublji sud za kuvanje. [3] Ђурђево[1]
  5. Lonac na linije. Каћ[1]
  6. Od pečene gline. [1]
  7. Isto. [1]
  8. Ze mlja na po suda, lončić za kiselo mleko. [1]
  9. Lonac od pečene gline. [3] Сомбор[1]
  10. Metalni ili zemljani lo nac prevučen glazurom. [3] Вогањ Шатринци Бачко Градиште Сакуле Алибунар[1]
  11. Duboka metalna posuda u koju se cedi mleko. [1]
  12. Koritasti crep kojim je pokriven vrh krova. [1]

Примери:

  1. Mȅti sȕpu u ònāj plȃvi lònac. Србобран [1]
  2. Kad su dòšli da ìsprose dèvōjku, skȕpila se rȍdbina, i kòmšije, i pajtáši i pȕno drúštva smo ìmali, kȕvala sam trȋ lónca čórbe, pečénja je bílo i sȁv stȏ od ráne. [3] [4] [2] [5] [6] [7] [8] [9] Јаша Томић Јамена Сремска Рача Моровић Бачинци Вашица Кукујевци Мартинци Лаћарак Сот Визић Ердевик Нештин Свилош Лединци Буковац Чортановци Стари Сланкамен Шатринци Сурдук Стари Бановци Шуљам Врдник Сремска Митровица Вогањ Јарак Хртковци Платичево Голубинци Прхово Угриновци Обреж Бечмен Бољевци Суботица Мартонош Сента Пачир Сомбор Стапар Бачки Брестовац Сивац Бајша Кула Дрљан Мол Лалић Србобран Бачко Градиште Дероње Бођани Товаришево Деспотово Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Српска Црња Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Меленци Житиште Итебеј Међа Шурјан Бока Неузина Елемир Арадац Ботош Конак Перлез Фаркаждин Чента Сакуле Маргита Сефкерин Вршац Баваниште Деска Иванда [1]
  3. Ovakȍ ti sȁd sȁmo iz zamrziváča, pa u rȅrnu ȍma, jel u lónac, i kȍj ti dȁde, rúčak od dȅset do dvánajst — gotȍvo. [3] Избиште Мокрин Добрица Црепаја Уљма Вршац Велико Средиште Јасеново Крушчица [1]
  4. Vèliki lònac je tȃj što se kȕva za svȁtove, za svečáre. [3] Чортановци Кикинда [1]
  5. Kàki vrȃčki svȅ níje bílo! Tȅk, òsvane noću. Jesi čȕla štȁ se dogòdilo? Nà tom i nà tom ćòšku — lònac, òd tī zemljàni, a pȕn, nè znām, òvoga i ònoga. [3] [2] Бачко Градиште Јамена Кукујевци Лаћарак Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Стари Сланкамен Сурдук Обреж Мартонош Пачир Сомбор Стапар Бачки Брестовац Каћ Ђурђево Ковиљ Радојево Итебеј Нови Бечеј Сакуле Црепаја Долово Кајтасово Врачев Гај Иванда [1]
  6. A jȃ se sȅćam zèmljanog lónca i mȁti mòja kad je kȕva la u njèga pàsūlj, nȉkad lȅp še, kàki mòje sȁd. [3] [10] Ђала Сремска Рача Моровић Мартинци Вашица Сот Свилош Лединци Врдник Буковац Чортановци Шатринци Голубинци Платичево Прхово Угриновци Обреж Дрљан Товаришево Бачко Градиште Ковиљ Банатско Аранђелово Кикинда Ново Милошево Меленци Житиште Сефкерин Црепаја [1]
  7. U lȏnce se mȅćo pèkmez. [3] Кула Вашица Мартинци Ердевик Сот Угриновци Суботица Дрљан Товаришево Ченеј Руменка Јаша Томић Сакуле [1]
  8. Lònac zemljàni za kìselo mléko. [3] Итебеј Житиште Јаша Томић [1]
  9. Nèmački lȏnci, tàko se zváli. Tȏ je bí lo tàko lȉtar ȉ po, trȋ frtálja lȉtre. [3] Српска Црња [1]
  10. U lȏncu se nosilo nà njivu. [3] Руменка Сремска Рача Моровић Вашица Бечмен Сента Пачир Сомбор Сивац Дрљан Мокрин Ново Милошево Ковин [1]
  11. Òne pomúzu i stȁvi u ćúpe, lȏnce il šèrpenje. Ловра [1]
  12. Svȁki svȍj lónac ȕzme, stolȉcu i dotȅra ȏvce. Јасеново [1]
  13. Na kròvu lȏnci, tȏ se prȇ zválo lȏnci. [3] Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Конак Добрица Иланџа Маргита Велико Средиште Алибунар Омољица Ковин Бачко Градиште Иванда [1]
  14. Ako je pokrìven sa lȏncima, jel tȏ se zòve gȏrnji dȅo, na vr̀vu kròva — tȏ je lònac. Суботица [1]



Изрази:

  1. izvući se ko kulja/tarana izlonca ("izbeći neku odgovornost ili neprijatnu situaciju"). Нови Сад Ново Милошево Вршац [1]
  2. šalj krȃj kònac, ùpo mȉš ulònac ("prilikom pričanja priče detetu, na kraju priče"). Ново Милошево [1]
  3. Šišati podloncem. — Najstariji poznati način šišanja dece je „šišanje pod loncem”. Žena uzme lonac veličine dečje glave, natakne ga detetu na glavu do potiljka, pa vodoravno seče kosu na ivici lonca. Lonac pomera postepeno naviše, dok ne dođe do temena ("Najstariji poznati način šišanja dece je „šišanje pod loncem"). Кикинда [1]
  4. Vući se ko tarana izlonca ("ići, hodati sporo"; "Vúčeš se ko taràna iz lónca"). Равно Село [1]
  5. kad néću bȉtilónac, néću ni záklopac ("ne pristajati na sporednu ulogu, neodgovarajuće mesto, zadatak i sl."). Војка [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 34. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Паорске куће.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Паорске куће.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 69.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 99.
  6. Мирјана Максић, Прилог проучавању лексике Срема. — ППЈ, 16, 1980, 93—122, стр. 184.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 51, 52, 158.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 13, 17, 19.
  9. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
  10. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]