čuti
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
čuti
čuti (српски, ћир. чути)
Глагол
Слогови: ču-ti
Облици:
Значења:
- Moći opažati zvukove, imati zdravo čulo sluha. [1]
- Opaziti, opažati sluhom, primiti, primati zvukove čulom sluha. [1]
- Dozna(va)ti, sazna(va)ti određene informacije na osnovu nečije priče. [2] Крашово[1]
- Izuzetak: Petar Rakočević sa Balkana koji čuje i mirise.
Примери:
- Od òtog ȕzmēdu četrdèset i pȇt dȉnāra za Ȍkrūžni ȕrēd, a dvádes pȇt dȉnāra što šȉljedu tȃj nòvac i dvádes dȉnāra što sam invàlīd, što nè vidim i nè čujem dòbro. [3] Нови Бечеј [1]
- Víkala sam ȉzrīkom kȍlko me gȑlo dònosi, i jòpet me nìje čȕvo. [4] [5] Фаркаждин Санад [1]
- I tàko, kad je dòšla četrdèset čètvrta gȍdina, prid òtim kad će se oslobòditi, próđeše jèdnog dȃna oko čètir sȃta àftovi, čètr-pȇt, i jȃ pòšla u bȃšću i ȉstrčāla da vȉdim štȁ se tȏ čȕje. [6] Кумане [1]
- Jȃ sam tȏ jȕtro, bȉo je jȃko lȇp sȗnčan dȃn, sèdila na pràgu mòje kȕće i slȕšala sam nȅšto nȅobično, nȅke zvȗkove koje nȉkad nísam čȕla. [7] [8] [9] [10] [11] Арадац Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Башаид Кумане Итебеј Међа Елемир Фаркаждин Батања Деска Ченеј [1]
- Nȉgdi nȉšta se nè čue. [12] Итебеј [1]
- Ȕveče dȏđe brigàdīr u zȃdruzi i ȏn čȕje od ȕprave naređénje — štȁ će se ráditi. [13] Мокрин [1]
- Tȏ sam od mȃjke čȗ (JT) [Ban I 70]. [14] Чип [1]
- Sȁd sam čȕla da òni kȃžu „lȉft". [15] Кикинда [1]
Изрази:
- Vȇlikočȕti ("biti nagluv"; "Ȏn vȇliko čȕje"). Батања [1]
- da zlo nečuje ("kaže se kada se govori o nečemu dobrom da se ne dosluti zlo"). Ново Милошево [1]
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миља Н. Радан, Чербул или мошуље (мошули) — карашевски покладни обичај. Рад, 41—42, 1999/2000, 85—91, стр. 87.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 131.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 290.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 135.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 118, 192.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 70, 86, 113, 119, 121, 147, 148.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 265.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 273.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122.