čȃst

čȃst

čȃst (српски, ћир. ча̑ст)[уреди]

Именица[уреди]

čȃst, ж

Облици:

  1. čȃsti, čast [1]
  2. čȃst Суботица Мол Турија Госпођинци Ново Милошево [2] [1]
  3. čȃst [1]
  4. a., b. [1]
  5. čȃst [1]

Значења:

  1. Skup moralno-etičkih načela, moralna ispravnost, poštenje. [1]
  2. Priznanje, poštovanje u društvu, reputacija, ugled; uvaženje. [1]
  3. Posluženje, čašćenje, gozba. [1]
  4. Drugi dan svadbe. [1]
  5. Isto. [1]
  6. Prvi dan svadbe. [1]

Примери:

  1. Jèdna od ìljade ak dr̀ži mȗžu čȃs. [3] [4] Итебеј Бока Неузина Фаркаждин [1]
  2. Jȃo, što je tȏ bȉo opèrātor, svȁka mu čȃs. Бачинци [1]
  3. Ȅ, ȍndak, kad tȁmo ga òtpratimo, ȍndak tȁmo mȁlo dȍbijemo nȅke čȃsti. Бешка [1]
  4. Ako je tȁ njègova, tȍg dótičnog gȁzde, dòbro mašína zarádila tȍg rȋsa, ȍndak tȁj dótični gȁzda tȇ vŕšalice nàmesti kao neki bànkēt, kao neku čȃst, prȍslavu. [5] Томашевац Суботица Ново Милошево [1]
  5. Posle „obručavanja", „ispitka" u crkvi ili kod beležnika vraćali su se devojačkoj kući na ručak, „čast", nakon čega su mladoženju ispraćali do pola puta. [6] [1]
  6. U Čenti drugi dan svadbe nazivaju „kumovska čast". [6] Чента [1]
  7. Kuma na svadbu donosi i „čast", „kravalj" (kupljeni poklon za mladence), kolač (danas tortu). [6] [1]
  8. U nekim selima drugog dana svadbe drže „deversku čast"  ; v. ‘treći dan svadbe’ [SLEI]. [6] [1]


Синоними:

  1. [[čes[t]]] [1]
  2. čazba [1]
  3. dar [1]


Изрази:

  1. Davatičȃst ("častiti"). Калуђерово [1]
  2. Nàčāst mu ("onaj ko laže sebi čini sramotu i štetu"). Ново Милошево [1]
  3. ispodčasti ("nedostojno je, neprilično je"). Нови Бечеј Итебеј Житиште Фаркаждин [1]

Именица[уреди]

čȃst, ж

Облици:

  1. čȃsti, [[čast {2}]] [1]

Значења:

  1. Deo, komad. [1]

Изрази:

  1. Na rávnečȃsti ("na jednake delove"). Сомбор Нови Сад [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 106, 157.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 163.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 84, 335, 361.
  5. ↑ Мила Босић, Ђурђевдански обичаји и веровања Срба у Војводини. — Рад, 35, 1993, 161—176, стр. 163.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 137. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=čȃst&oldid=356965”