ча̑ст
Изглед
ча̑ст
Именица
[уреди]ча̑ст, ж
Облици:
- ча̑сти, част [1]
- ча̑ст Суботица Мол Турија Госпођинци Ново Милошево [2] [1]
- ча̑ст [1]
- а., б. [1]
- ча̑ст [1]
Значења:
- Скуп морално-етичких начела, морална исправност, поштење. [1]
- Признање, поштовање у друштву, репутација, углед; уважење. [1]
- Послужење, чашћење, гозба. [1]
- Други дан свадбе. [1]
- Исто. [1]
- Први дан свадбе. [1]
Примери:
- Јѐдна од ѝљаде ак др̀жи му̑жу ча̑с. [3] [4] Итебеј Бока Неузина Фаркаждин [1]
- Ја̑о, што је то̑ би̏о опѐра̄тор, сва̏ка му ча̑с. Бачинци [1]
- Е̏, о̏ндак, кад та̏мо га о̀тпратимо, о̏ндак та̏мо ма̏ло до̏бијемо не̏ке ча̑сти. Бешка [1]
- Ако је та̏ њѐгова, то̏г до́тичног га̏зде, до̀бро маши́на зара́дила то̏г ри̑са, о̏ндак та̏ј до́тични га̏зда те̑ вр́шалице на̀мести као неки ба̀нке̄т, као неку ча̑ст, про̏славу. [5] Томашевац Суботица Ново Милошево [1]
- После „обручавања", „испитка" у цркви или код бележника враћали су се девојачкој кући на ручак, „част", након чега су младожењу испраћали до пола пута. [6] [1]
- У Ченти други дан свадбе називају „кумовска част". [6] Чента [1]
- Кума на свадбу доноси и „част", „краваљ" (купљени поклон за младенце), колач (данас торту). [6] [1]
- У неким селима другог дана свадбе држе „деверску част" ; в. ‘трећи дан свадбе’ [СЛЕИ]. [6] [1]
Изрази:
- Даватича̑ст ("частити"). Калуђерово [1]
- На̀ча̄ст му ("онај ко лаже себи чини срамоту и штету"). Ново Милошево [1]
- исподчасти ("недостојно је, неприлично је"). Нови Бечеј Итебеј Житиште Фаркаждин [1]
Именица
[уреди]ча̑ст, ж
Облици:
Значења:
- Део, комад. [1]
Изрази:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 106, 157.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 163.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 84, 335, 361.
- ↑ Мила Босић, Ђурђевдански обичаји и веровања Срба у Војводини. — Рад, 35, 1993, 161—176, стр. 163.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 137. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем