ćuše

ćuše

ćuše (српски, ћир. ћуше)[уреди]

Именица[уреди]

ćuše, с


Облици:

  1. -ta [1]
  2. ćȕše, ćȗše, ćùše [2] [1]
  3. ćȕše Орловат [1]

Примери:

  1. Što mȋ kȃžemo ždrȇbe, do šȇst mèsēci, kòd njȋh tȏ je šȋše, a od šȇst mèsēci nagȍre tȏ je ćȗše. [3] [4] Товаришево Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Иланџа Вршац Избиште Ченеј Иванда [1]
  2. Ȏn je prȍdo ćȕše, ȏn je prȍdo jèdno ćȕše, níje bílo ždrȇbe, nego vȉše. [5] Велики Гај Госпођинци Каћ Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Орловат [1]
  3. Odvojeno se drže „ćušad” (ždrebad). [6] Јарковац [1]
  4. Jȃ sam z brȁtom rádio na spaìluk, smo rádili s kònjima, glédili smo ćȕšad, kòbile, vránce, i[h] timárili, ránili, čȉstili štȁle. [7] [8] Бока Јаша Томић Шурјан Неузина Фаркаждин [1]


Изведене речи:

  1. ćušad [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 102.
  6. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 103.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 109.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 74.

Напомене[уреди]