ćȅlav
ćȅlav
ćȅlav (српски, ћир. ће̏лав)[уреди]
Облици:
Значења:
- Koji ima ćelu, koji je bez kose. [1]
Примери:
- Pópa ìde nùz njī, ȍn gològlav, pa bȉo sȁv ćȅlav, to nȉšt níje ìmo kòse, sàmo se stàklila gláva. [2] [3] Елемир Лаћарак Сремска Митровица Пачир Сомбор Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Башаид [1]
- Tàki mlȃd čòvek, a ćȅlav. Бачинци [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.