Vȉdi se slȍbodnim ȍkom: zavúče se pčȅla u ćèliju i čȉsti (tȏ je kao nȅka mȁovina, tȏ pȁda u kȍšnici na pȍd), a tȏ što pȁdne na pȍd, tȏ je dúžan pčȅlār da ìčisti — da im olàkša pòso. [2]Меленци[1]
↑ 1,01,1Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
