Vȉdi se slȍbodnim ȍkom: zavúče se pčȅla u ćèliju i čȉsti (tȏ je kao nȅka mȁovina, tȏ pȁda u kȍšnici na pȍd), a tȏ što pȁdne na pȍd, tȏ je dúžan pčȅlār da ìčisti — da im olàkša pòso. [2]Melenci[1]
↑ 1,01,1Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 146.
