vrȃnj

vrȃnj

vrȃnj (српски, ћир. вра̑њ)[уреди]

Именица[уреди]

vrȃnj, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. vranj [1]

Значења:

  1. Drveni čep na buretu. [1]
  2. Krupan crni luk za sejanje, arpadžik. Вршац[1]

Примери:

  1. Vrȃnj je òno dȑvo što se zà tvori òna rȕpa na bȕretu. Бешка [1]
  2. Otpadni delovi drveta se koriste za izradu „vranjeva” (čepova). [2] [1]
  3. Kad òperem bȕ re u nȅkolko vódā i vȉdiš da je vòda čȉsta, ȍnda se òtvore ȍbadva vrá nja i bȕre se dȉgne vȉšlje da ìmā prȍmaju. [3] Бачинци Сремска Рача Сот Ердевик Нештин Мартинци Вогањ Шуљам Шатринци Черевић Сремски Карловци Чортановци Голубинци Стари Сланкамен Угриновци Сурдук Сомбор Пачир Суботица Стапар Дероње Лалић Турија Змајево Бачка Паланка Бегеч Каћ Ковиљ Ново Милошево Ботош Велико Средиште Алибунар Вршац Јасеново [1]


Синоними:

  1. kegla, zaglavak, vralo [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35, 1993, 229—234, стр. 231.
  3. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]