Пређи на садржај

svláčiti

svláčiti

Глагол

[уреди]

svláčiti, {{{вид}}} непрел.

Именица

[уреди]

svláčiti, {{{род}}}

Глагол

[уреди]

svláčiti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.


Облици:

  1. svlačiti, svlȃčim [1]
  2. svlačiti [1]
  3. svlačiti, -čem [1]

Значења:

  1. Snositi, prenositi, prevoziti (obično odozgo nadole). [1]
  2. Sakupljati snopove požnjevene pšenice na gomile radi sadevanja u krstine. [1]
  3. Sakupljanje snopova požnjevene pšenice radi sadevanja u krstine. Ново Милошево[1]
  4. Skidati odeću sa sebe. [1]
  5. Kretati se nizvodno (o ribi). [1]
  6. Skinuti (odeću, obuću i sl.) sa sebe, posteljinu s kreveta. [1]
  7. Vukući spustiti, povući naniže. [1]
  8. Skinuti sa sebe (odeću, obuću i sl.). [1]
  9. Odslužiti vojni rok. [1]
  10. Povući se, spustiti se naniže, spasti. [1]

Примери:

  1. Čètvrta kategȏrija: kočìjāš koji svlȃči pečènu cíglu s ciglàne u èkonomsko dvȍrīšte. [2] Мокрин [1]
  2. Ȅ kad pòkosīmo, ȍnda svlȃčimo, pa dȅnemo u kr̀stine, pa grȁbīmo, pa gràbljevinu kȕpīmo, pa ȍndak tek idémo kȕći. [3] [4] [5] Арадац Госпођинци Српски Крстур Ново Милошево Српска Црња [1]
  3. Ja se baš svukȕjem da legnem i čujem neko lupa na vrata. Јасеново [1]
  4. Rȉba se dȉgla, na pèru je, krénula, a kad ìde nȉz vodu onda se kȃže da se svlȃči, rȉba se svlȃči. [6] Ковиљ [1]
  5. Kad se svúče odélo, to se nè metne makar kȁko: to se lȇpo pòstavi na stòlicu, da se ne ugùžva, pa da se ȗjtru obúče. Ђала [1]
  6. Pȅremo [veš] svȁke nedȅlje kad se svúče. [4] Избиште Итебеј [1]
  7. Svúkla sam spavaćȉcu. Павлиш [1]
  8. Uvȁtu je za nȍge pa je svúču dȍle. Јасеново [1]
  9. Ìdem da se svúčem i da lȅgnem, jerbo nè vidim vȉše nȁ oči. Шурјан Нови Кнежевац Ново Милошево Јаша Томић Неузина Бока [1]
  10. Ìmō je srȅće ko nȉko: svȗko se u fȅbruvar, a u mȁrt mu jávili da mȍže da stȗpi u slùžbu. Бока Сомбор Ново Милошево Јаша Томић Неузина Шурјан [1]
  11. Pròšīvadu tȗ tr̀sku da se tȃ tr̀ska nȅ bi svúkla dóle. Ђала [1]


Изведене речи:

  1. svláčenje [1]
  2. svúći [1]
  3. se [1]


Синоними:

  1. skidati [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 119.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 129.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 238. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 139.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене

[уреди]