свла́чити

свла́чити

свла́чити (српски, lat. svláčiti)[уреди]

Глагол[уреди]

свла́чити, {{{вид}}} непрел.

Именица[уреди]

свла́чити, {{{род}}}

Глагол[уреди]

свла́чити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.


Облици:

  1. свлачити, свла̑чим [1]
  2. свлачити [1]
  3. свлачити, -чем [1]

Значења:

  1. Сносити, преносити, превозити (обично одозго надоле). [1]
  2. Сакупљати снопове пожњевене пшенице на гомиле ради садевања у крстине. [1]
  3. Сакупљање снопова пожњевене пшенице ради садевања у крстине. Ново Милошево[1]
  4. Скидати одећу са себе. [1]
  5. Кретати се низводно (о риби). [1]
  6. Скинути (одећу, обућу и сл.) са себе, постељину с кревета. [1]
  7. Вукући спустити, повући наниже. [1]
  8. Скинути са себе (одећу, обућу и сл.). [1]
  9. Одслужити војни рок. [1]
  10. Повући се, спустити се наниже, спасти. [1]

Примери:

  1. Чѐтврта катего̑рија: кочѝја̄ш који свла̑чи печѐну ци́глу с цигла̀не у ѐкономско дво̏рӣште. [2] Мокрин [1]
  2. Е̏ кад по̀косӣмо, о̏нда свла̑чимо, па де̏немо у кр̀стине, па гра̏бӣмо, па гра̀бљевину ку̏пӣмо, па о̏ндак тек иде́мо ку̏ћи. [3] [4] [5] Арадац Госпођинци Српски Крстур Ново Милошево Српска Црња [1]
  3. Ја се баш свуку̏јем да легнем и чујем неко лупа на врата. Јасеново [1]
  4. Ри̏ба се ди̏гла, на пѐру је, кре́нула, а кад ѝде ни̏з воду онда се ка̑же да се свла̑чи, ри̏ба се свла̑чи. [6] Ковиљ [1]
  5. Кад се сву́че оде́ло, то се нѐ метне макар ка̏ко: то се ле̑по по̀стави на сто̀лицу, да се не угу̀жва, па да се у̑јтру обу́че. Ђала [1]
  6. Пе̏ремо [веш] сва̏ке неде̏ље кад се сву́че. [4] Избиште Итебеј [1]
  7. Сву́кла сам спаваћи̏цу. Павлиш [1]
  8. Ува̏ту је за но̏ге па је сву́чу до̏ле. Јасеново [1]
  9. Ѝдем да се сву́чем и да ле̏гнем, јербо нѐ видим ви̏ше на̏ очи. Шурјан Нови Кнежевац Ново Милошево Јаша Томић Неузина Бока [1]
  10. Ѝмо̄ је сре̏ће ко ни̏ко: сву̑ко се у фе̏брувар, а у ма̏рт му ја́вили да мо̏же да сту̑пи у слу̀жбу. Бока Сомбор Ново Милошево Јаша Томић Неузина Шурјан [1]
  11. Про̀шӣваду ту̑ тр̀ску да се та̑ тр̀ска не̏ би сву́кла до́ле. Ђала [1]


Изведене речи:

  1. свла́чење [1]
  2. сву́ћи [1]
  3. се [1]


Синоними:

  1. скидати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 119.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 129.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 238. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 139.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]