strȅja
strȅja
Именица
[уреди]strȅja, ж
Значења:
- Kraj krova koji prelazi zidove. [1]
- Krov koji istovremeno prekriva i kuću i trem. [1]
- Krov naknadno dozidanog trema. [2] Ђала[1]
Примери:
- Stani pod streju da ne pokisneš. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Ченеј Јамена Вашица Бачинци Бачинци Сот Ердевик Сусек Лаћарак Свилош Шуљам Черевић Јарак Вогањ Хртковци Платичево Шатринци Чортановци Голубинци Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Сурдук Суботица Мартонош Сента Сомбор Сивац Стапар Кула Србобран Бачко Градиште Дероње Равно Село Госпођинци Товаришево Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Нови Сад Ковиљ Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Арадац Шурјан Бока Неузина Ботош Перлез Добрица Маргита Фаркаждин Велико Средиште Сакуле Вршац Алибунар Сефкерин Избиште Црепаја Јасеново Крушчица Долово Кајтасово Врачев Гај Борча Панчево Делиблато Омољица Ковин Батања Деска Иванда Крашово [1]
- Vrapci su mi napravili gnezdo ispod strȅje. Обреж [1]
- Srȅća što su se ȍma pȍpēli nà čardak, is čȁrdāka se pȍpeli gȍre na grȇde, pòsedali, pozavláčili [se] tàko pod strȅju. Визић [1]
- Tȏ je strȅja pod zábatom. [2] Дероње Вашица Кикинда Башаид Итебеј Конак Перлез Добрица Маргита Сакуле Вршац Алибунар Сефкерин Делиблато Омољица [1]
- Pȍt strejom je svȅ. Pȍt strejom je kȕća, a pȍt strejom je ȍno đe ȕlazīmo unútra. Strȅja, tȏ je ȕjedno. Ȍno je strȅja što pȍkrije đe ȗđemo, i ȍnō je strȅja što pȍkrije kȕću. [10] Помаз [1]
- Ȉma na vìsoku strȅju, a ȉma nìska strȅja, a òvo je stȃri tȋp kȕće. Tȏ je nìska strȅja, kòja ȉma sàmo krȍv pòd njōm. [2] Ђала [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 24, 144, 157.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81, 162, 163, 227, 343.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 99.
- ↑ Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 93.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.