strȅja
strȅja
Imenica
[uredi]strȅja, ž
Značenja:
- Kraj krova koji prelazi zidove. [1]
- Krov koji istovremeno prekriva i kuću i trem. [1]
- Krov naknadno dozidanog trema. [2] Đala[1]
Primeri:
- Stani pod streju da ne pokisneš. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Čenej Jamena Vašica Bačinci Bačinci Sot Erdevik Susek Laćarak Sviloš Šuljam Čerević Jarak Voganj Hrtkovci Platičevo Šatrinci Čortanovci Golubinci Ugrinovci Bečmen Stari Slankamen Surduk Subotica Martonoš Senta Sombor Sivac Stapar Kula Srbobran Bačko Gradište Deronje Ravno Selo Gospođinci Tovariševo Đurđevo Kać Rumenka Bačka Palanka Begeč Novi Sad Kovilj Đala Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Mokrin Kikinda Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Žitište Taraš Jaša Tomić Aradac Šurjan Boka Neuzina Botoš Perlez Dobrica Margita Farkaždin Veliko Središte Sakule Vršac Alibunar Sefkerin Izbište Crepaja Jasenovo Kruščica Dolovo Kajtasovo Vračev Gaj Borča Pančevo Deliblato Omoljica Kovin Batanja Deska Ivanda Krašovo [1]
- Vrapci su mi napravili gnezdo ispod strȅje. Obrež [1]
- Srȅća što su se ȍma pȍpēli nà čardak, is čȁrdāka se pȍpeli gȍre na grȇde, pòsedali, pozavláčili [se] tàko pod strȅju. Vizić [1]
- Tȏ je strȅja pod zábatom. [2] Deronje Vašica Kikinda Bašaid Itebej Konak Perlez Dobrica Margita Sakule Vršac Alibunar Sefkerin Deliblato Omoljica [1]
- Pȍt strejom je svȅ. Pȍt strejom je kȕća, a pȍt strejom je ȍno đe ȕlazīmo unútra. Strȅja, tȏ je ȕjedno. Ȍno je strȅja što pȍkrije đe ȗđemo, i ȍnō je strȅja što pȍkrije kȕću. [10] Pomaz [1]
- Ȉma na vìsoku strȅju, a ȉma nìska strȅja, a òvo je stȃri tȋp kȕće. Tȏ je nìska strȅja, kòja ȉma sàmo krȍv pòd njōm. [2] Đala [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 24, 144, 157.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 81, 162, 163, 227, 343.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 45.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 58.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 99.
- ↑ Mihaj N. Radan, Obredi, verovanja i običaji Karaševaka vezani za izgradnju kuće. — Glasnik Etnografskog instituta SANU, knj. XLIX , Beograd, 2000, 91—99, str. 93.
- ↑ Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.