sȗd

sȗd

sȗd (српски, ћир. су̑д)[уреди]

Именица[уреди]

sȗd, м

Примери:

  1. Daj neki sud da prevatimo krv. [1] [2] [3] [4] [5] Јасеново Лаћарак Свилош Врдник Сремска Каменица Прхово Стари Бановци Пачир Бачко Градиште Деспотово Змајево Товаришево Госпођинци Бегеч Ковиљ Гардиновци Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Житиште Елемир Зрењанин Арадац Конак Велики Гај Перлез Фаркаждин Сакуле Велико Средиште Вршац Избиште Делиблато Помаз Деска [6]
  2. Pȁzi da kòmšinica kad istrése, da ti ne òbriše sȗd, ȍnda nȇće nam se svȋnje gòjiti, nek tàkāv mástan vrȃti sȗd. Кула [6]
  3. Od lončára, tȁmo je bȉo dȍle lònčār, i kúpili su sȕdove za kȕvati. Нови Сад [6]
  4. Žène su kȕvale pèkmez većìnōm u sȗđu. [1] [7] Буковац Нови Сад Деска [6]


Изведене речи:

  1. sȗđe [6]


Синоними:

  1. posuda [6]
  2. bure [8] Крашово [6]


Изрази:

  1. GDs 59] [6]
  2. GBnj 46 [6]
  3. mn sȗdi. — Ȉma Lukìjān stȃri súda. Ȏn tȏ kȕpi tàmo za tùriste ("Ȉma Lukìjān stȃri súd"). Бођани Бољевци Суботица Мол Србобран Лалић Змајево Товаришево Ђала Банатско Аранђелово Српска Црња Башаид Батања Деска Сенпетер [6]
  4. [6]
  5. Ban [6]
  6. Ispaštatisudove ("iskuvavati sudove"; "Teodorova ili Čista nedelja je prva nedelja post"). [6]

Именица[уреди]

sȗd, м

Значења:

  1. Organ kojem je dužnost rešavanje građanskih sporova, prestupa i krivičnih dela. [6]
  2. Zgrada u kojoj se nalazi takva ustanova. [6]

Примери:

  1. Kad se svȁđu, ja i[h] ìzmīrim; ako néćedu da se ìzmīru, ȍnda ìdu vȅćem súdu. [2] Ново Милошево Јасеново Деска Златица [6]


Изрази:

  1. Ićisudom ("voditi sudsku parnicu"; "Mi idemo sudom"). Деска [6]

Значења:

  1. Organ kojem je dužnost rešavanje građanskih sporova, prestupa i krivičnih dela. [6]

Примери:

  1. Kad se svȁđu, ja i[h] ìzmīrim; ako néćedu da se ìzmīru, ȍnda ìdu vȅćem súdu. [2] Ново Милошево Јасеново Деска Златица [6]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 157. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 97.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 114.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14.
  6. ↑ 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 6,11 6,12 6,13 6,14 6,15 6,16 6,17 6,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.
  8. ↑ Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 57.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sȗd&oldid=389136”