Пређи на садржај

rániti

rániti

Глагол

[уреди]

rániti, {{{вид}}} непрел.

Именица

[уреди]

rániti, {{{род}}}

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. hrȃnim, -èno, raniti, -èna [1]

Значења:

  1. Davati hranu (nekome), nuditi hranom, pomagati pri hranjenju. [1]
  2. Debeo, ugojen. [2] Итебеј Меленци[1]
  3. Držati na ishrani, ishranjivati. [1]
  4. Biti izvor hrane (o njivi ili poljoprivrednom rejonu). [1]
  5. Služiti kao hrana (ljudima, živim bićima uopšte, tkivima), snabdevati hranljivim sastojcima (o hlebu, krvi i sl.). [1]
  6. Uzimati hranu, jesti. [1]
  7. Obezbeđivati sebi hranu, izdržavati se. [1]

Примери:

  1. Tȏ sam ránio, pòjio, čȅšo, čȉstio štȁlu — tȏ je própisno. [3] Јаша Томић [1]
  2. Sa plȅvom se ránila i mȃrva i prȁvili blȁto za maltèrisānje. Бачинци [1]
  3. Ȕjutru ùstane da rȃni kònje. Бегеч [1]
  4. Ene je u sobu, rani dete. [4] [5] [6] [7] [3] [8] [9] Јасеново Лаћарак Војка Мол Госпођинци Жабаљ Товаришево Каћ Санад Мокрин Кумане Меленци Велики Гај Томашевац Иланџа Вршац Чента Избиште Батања Деска Иванда [1]
  5. Kada im se daje tuluzina, seno, to je ranjenje, kada im daju kukuruz, mekinje, zob, žito, kažu da ih zobe. [10] [1]
  6. Ȉmam tȕ nȅki tȅlāde što sam kúpio, pa ću da hrȃnim tȏ. Ђала [1]
  7. I tȏ ga dála tȁm kod jèdnog tr̀gōvca tàko da ȏn ga i rȃni i da ga òdēva. Бешка Вршац [1]
  8. Kad smo bíli u zȃdrugi, rádili, jȁ sam na trȕdovdan rádila da rȃnim dȅcu. Визић [1]
  9. Ránila sam svȋnje, ránila sam živínu. [4] [3] Вршац Шимановци Мол Ченеј Нови Кнежевац Житиште Јаша Томић Бока Велики Гај Јасеново [1]
  10. Rani dvoje svinja za klanje. Бегеч [1]
  11. Pròšla mu mlȁdos, a kad je trȅbalo, níje mȉslio kako će sȕtra rániti dȅcu, a ȍndak je móro da rȃdi, da stȅkne, pa sȁd nek glédi štȁ će. Неузина [1]
  12. Pčȅla se rȃni sámo sa mȅdom; zàto pčȅlār mȏra da òstavi preko zíme kȍliko njȏzi trȅba. [3] [11] Меленци Вршац Ченеј Иванда [1]
  13. Nísmo ìmali ni nȍvaca da se rȃnimo. Бегеч [1]


Изведене речи:

  1. ranjenje [1]


Синоними:

  1. dojiti [1]
  2. odraniti [1]


Изрази:

  1. Rani keru da te uje ("činiti dobro nekome ko neće dobrim vratiti (obično o detetu koje ispolji nepoštovanje prema roditelju, staratelju)"). [1]
  2. rȃnišpcȅto da te úje ("činiti dobro nekome ko neće dobrim vratiti (obično o detetu koje ispolji nepoštovanje prema roditelju, staratelju)"). Вршац [1]
  3. raniti i saraniti koga ("biti sa nekim u zajednici do kraja života"; "Ima da me rani i sarani"). Црвена Црква [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 195.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 163. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 294. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
  8. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  9. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  10. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 194.
  11. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене

[уреди]