pȕška
pȕška
Именица
[уреди]pȕška, ж
Категорије: кол.
Облици:
Значења:
- Ručno vatreno oružje s jednom ili dve dugačke cevi. [1]
- Igračka od zove iz koje dečaci pucaju, pucaljka. [2] Кумане[1]
- Naprava za nadevanje kobasica. [3] Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Нови Сад Нови Кнежевац Деска[1]
Примери:
- Bȉo kȏ da dȏđe, mòja [je] pȕška òbešena tȗ ù sobu. [4] Ново Милошево [1]
- Ȕveče se pȕca, pȕškom jel tòpom. Мартонош [1]
- Ìšo je nȁš gospòdin svèštenik Sȅkulić Stȅvan, a iz mrȃka ȉzjutra pȕklā je pȕška kod škȍle, kod àrtēljska bunára — tȗ je rȁnjen. [5] [6] [7] [3] Итебеј Суботица Мол Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Фаркаждин Чента Ловра Деска [1]
Изрази:
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 356, 358.
- ↑ 3,0 3,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 111, 118, 119.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7, 172.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.