musti

musti

musti (српски, ћир. мусти)[уреди]

Глагол[уреди]

musti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. mlzem, múzem [1]

Значења:

Примери:

  1. Po dvȇ trȋ krȁve múzem. Мартонош [1]
  2. Kad sam bìla dȅvet gȍdina, ja sam već ȍnda mȕzla krȁvu. [2] [3] [4] [5] [6] Калаз Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јарак Кленак Вогањ Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Буковац Мали Радинци Нерадин Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Крчедин Војка Бољевци Нови Сланкамен Сурчин Батајница Белегиш Суботица Сомбор Сивац Госпођинци Ђурђево Нови Сад Футог Кикинда Итебеј Јаша Томић Зрењанин Арадац Вршац Опово Избиште Јасеново Помаз Ловра [1]
  3. Jȁ òčla zȁjutra, dȍ dāna òbično múzem krȁve. Шимановци [1]
  4. Ȏvce múzemo ȕveče i zȁjtra. [7] Кумане [1]
  5. To je bilo kako kad ideš da mlzeš ovce, na strugu. [8] Крашово [1]


Изведене речи:

  1. mȕžena [1]


Синоними:

  1. muziti [1]


Изрази:

  1. nit semuze, nit se jaše ("nema od toga (nekoga) nikakve koristi"). [1]
  2. Ko tera pravicu nemuze kravicu ("ko ide na sud moraće kravu da proda kako bi imao novca"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 192.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120, 148, 163.
  5. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  6. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.
  8. Миља Н. Радан, Чербул или мошуље (мошули) — карашевски покладни обичај. Рад, 41—42, 1999/2000, 85—91, стр. 87.

Напомене[уреди]