lòza
Изглед
lòza
Именица
[уреди]lòza, ж
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Višegodišnja drvenasta biljka Vitis vinifera s karakterističnim bočnim granama u obliku puzavih stabljika, čiji je plod grožđe. [2] Платичево[1]
- Vitis silvestris. [1]
- Clematis vitalba. [3] [4] Врдник Вашица Моровић Врдник Бачинци Визић Черевић Сремски Карловци Бешеново Нови Карловци Пећинци Обреж Товаришево Гардиновци Орловат Дупљаја[1]
- Grožđe (kao biljka u celini) Vitis vinifera. [1]
- Isto. Бачинци Свилош Орловат[1]
- Reznica loze bez žila. [1]
- Isto. Вршац[1]
- Vitis silvestris. [1]
- Isto. [1]
- Divlja loza koja ne rađa. Суботица[1]
- Sadnica loze koja se nije primila. Суботица[1]
- Odgajena kalemljena loza. Сремски Карловци Суботица[1]
- Nekalemljena sadnica loze. Суботица[1]
- Nadzemna dugačka stabljika pasulja, graška, bundeve, lubenice i sl. [1]
- Porodično poreklo. [1]
- Posebna vrsta vezenog ukrasa na tkanini. [1]
Примери:
- Júče smo pŕskali lòzu već trȅći pȗt, a òpēt je nàpadu nèke gùsenice. [5] [3] [6] Јаша Томић Визић Дивош Сусек Свилош Бешеново Бешка Кленак Суботица Стапар Кула Бачко Градиште Ченеј Ђурђево Каћ Гардиновци Ђала Ново Милошево Тараш Елемир Итебеј Шурјан Бока Неузина Велико Средиште Деска [1]
- Kad je filoksera utamanila stare vinograde, onda svet počne da sadi diviju, amerikansku lozu. [7] Ченеј [1]
- A òvo je od lòzē, vìnove lòze. [8] Ђала Сомбор Бачки Брестовац Ковиљ [1]
- Ima trȋ náčina sáđēnja [vinograda]: gòla lòza, òžīljena lòza, tàkozvāni pȑpōljci i kàlemi. [9] Сремска Каменица Сремски Карловци [1]
- Na dìvlju kàle mi se pìtoma lòza. [4] [3] [10] Врдник Моровић Кукујевци Вашица Ердевик Бешеново Чортановци Јарак Карловчић Јаково Светозар Милетић Сивац Бођани Мошорин Елемир Томашевац Дупљаја [1]
- A ìmā ònē lòzē dì vljē. Лаћарак [1]
- Od dìvije lòze se prȁvi četvrti i pȇti ȍbruč. [11] [3] Ковиљ Суботица Товаришево Футог [1]
- Nazivi za stablo i lišće razlikuju se u zavisnosti od toga da li je biljka u zemlji ili je ubrana. Tako se leksemom lòza obeležava njen deo dok je u zemlji, a gràševina i gràškovina isti deo kad je biljka ubrana (tj. kad su ubrane mahune i stablo izvađeno iz zemlje). [12] [1]
- Jèdne gȍdine nàpali nèki cȓvi lòzu, jel šta je drȕgo njȗ ìzelo, al òstalo pasúlja za trȋ rúčka. [12] [13] Шурјан Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Мошорин Тител Ђала Ново Милошево Тараш Зрењанин Јаша Томић Бока Неузина [1]
- Tȋ se bar nȇćeš žèniti s makar kòjom. Za tèbe se znȃ od kȁke si lòze pòniko. Јаша Томић Каћ Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина [1]
- Čàršov je gòtov, još ću da mètem lòzu i za nȍv àstāl će da ìmaš lépo. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- Nèmōjte ga sȁd zvȁti, spȃva, nòćaske je dȅžuro da bȃci lòzu kad se òprāsi òna bȇla. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 22.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ 4,0 4,1 Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 4, 350.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 125.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 349.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 81.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 299.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 294.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ 12,0 12,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152.